Mama anđela

Boook žene, majke, kraljice..... Iskreno da kažem jako se loše nosim sa svom ovom situacijom. Ovo je skroz nova situacija oko mene i u mojoj obitelji. Uvik mi je bilo milo i žao žena koje su izgubile bebu, i uvik sam govorila "nedaj Bože nikome, pa ni najgorem neprijatelju" i to dan danas uvik govorim ali sad znam malo više o tome nego prije i znam kako je teško. Možda je to ružno čuti ali bježim od trudnica, jednostavno je to jače od mene. Uvik sam pričala sa trudnicama, mazila ih po stomaku (ako im to nebi smetalo, naravno ) ali sada jednostavno nemam snage za to, duša me zaboli, oči mi se napune suza čim vidim trudnicu. I nije mi niti malo lako što se toga tiće s tim da je dosta žena oko mene trudno, da se razumimo ne želim ja njima ništa loše, dapaće želim im sve najbolje i svu  sriću ovog svita. Ima dana kad mi ni najbolji psihijatar nemože pomoći, depresija, histerićni plač... neznam da li je to možda zbog antybabay pilula (zbog zdrastvenih problema ih pijem) pa s...

Nakon šta su svi oko mene saznali za gubitak djeteta svi su bili uz mene, slali mi poruke da nisam sama da su svi uz mene .. ( i jesu bili svi uz mene 3 dana ). Dok sam bila trudna svi su me zvali amo vamo amo tamo, dođi se družit... A nakon gubitka te iste osobe neznaju ni poslat poruku ni kako si, a kamoli da bi se družio sa tobom. Ne kažem ja da triba neko visit nad menon od 0 do 24, ali misečno jedanput poslat barem poruku kako si, ne bi ti ruka otpala. Za iste te osobe sam ja uvik bila uz njih, ali uvik tako bude. "budi dobar, izist ćeš govno" i onda kažu zašto si se prominila, nisam, samo se ponašam isto kao i ti prema meni. Rečenicu koju sam mrzila i još je mrzim "mlada si ti još imat ćeš ti još dijece" to dan danas ne mogu čut. Ali isto uz sve to imam muža koji če me uvijek poslušati i obrisati svaku suzu na mom licu. I od puno prija ostale su samo 3 koje me saslušaju. I na tome ću im uvik bit zahvalna. Lakše je kad s nekim podijeliš svoje osjećaje ...

Naravno, odma sam trebala skupljati nalaze za kiretažu jer je beba bila 2tjedna mrtva u men, da ne dobijem sepsu. Jako loše organizirano to, umisto da budemo doma i pokušavamo prebrodit to sve ja sam po cile dane letala od bolnice do bolnice rješavajući sve za kiretažu. Krv su mi vadili 3 puta, na 2 različita mijesta, u 2 različita grada (za mene kojoj je teško naći venu to je bio stresan i bolan proces) nakon toga sam se trebala narucit kod anesteziologa na pregled (da me mogu uspavati tokom kiretaze) u 3 bolnicu, nakon toga sam trebala ići u rodilište naručit se za kiretažu, znači 4 bolnica. Kad sam došla za naručit se rekli su mi da mi neko u bolnici treba napravit pregled odma mi je mučno bilo jer je čekaona bila puna trudnica i svugdi su se čuli otkucaji srca. Nakon 1h čekanja ispraznila se čekaona ostale smo ja i jedna trudnica koja je čekala određenog doktora, nakon 10min više nisam mogla izdžat počela sam plakat i skričat da li mene iko misli pregledat u ovoj bolnici i da ču...

Došao je i taj dan kad sam trebala ići na redovnu kontolu. Samo da kažem da sam tjedan dana unazad osječala da nešto nije uredu sa bebom ali su mi svi govorili da je to nervoza zbog pregleda. Opet smo ja i dečko skupa otišli na pregled i bio je dogovor da uđe sa mnom da i on čuje otkucaje srca. Ušli smo u čekaonicu i bilo je punoo trudnica možda oko 8, i dok smo čekali red smijali smo se bili sretni i jedva čekali novu sliku. Kad me prozvalo rekla sam dečku da želim sama ući da se ne ljuti (koda sam osječala još jače da nešto nije uredu) Pripremila sam se za pregled i sjela na stolicu. Doktorica je normalno pričala sa mnm dok joj se u jednom momentu nije promijenio izraz lica, odma sam znala o čemu se radi i nekako se suzdržala da ne zaplačem. Davala mi je puste uputnice pričala šta sve moram sve sam to zaboravila odma samo sam htijela izaći vanka.Onda sam morala stat u sestre da mi udre pečate za te uputnice, ali ona je pričala na mob bar 5min. I više nisam mogla izdržat bilo mi ...

Ne znam kako započeti ovaj post. Ja i moj dečko, sadašnji muž bili smo u vezi oko 6ipo godina, živjeli smo skupa možda oko 3god. Odlučili smo se za veliki korak u našem životu, dugo smo razmišljali o tome, brak, dijeca i sve što ide s tim. Svjesno smo išli na trudnoću i razmišljali o vjenčanju, nakon 4 mjeseca DUGAAAA 4 mjeseca napokon se pojavio i taj + na testu. Sreća do neba, nitko sretniji od nas. Nismo htijeli nikome reći dok ne odem na prvi pregled i vidimo da li je sve uredu, ali jednostavno nismo mogli izdržat. Naručila sam se na prvi pregled i sa velikim strahom i očiju punih suza otišla sam na prvi pregled. Sa bebom je sve bilo uredu i srčeko je jako kucalo, taj zvuk mi nikad neće izaći iz glave. Ali otkrli su mi da imam 2 velike ciste na lijevom jajniku koja su zajedno iznosila 10cm, ali kako kažu ne škode ništa bebi, dapaće trudnoća je lijek cistama i trebale bi puknuti na porodu. Odma sam pitaala da li trebam piti neke tablete za čuvanje trudoće, zbog cista, nije...

Žene, majke, kraljice.. Dobrodošle na moj blog... Ja sam mlada mama anđela,  imala sam samo 20 godina. Ovaj blog sam napravila jer mi je lakše kad pišem o svojoj boli i tuzi, i nadam se da ću nekome pomoći. Želim vam sve ispričati , svoje iskustvo, prvo svoju sreću pa nakon toga svoju tugu, i kako se iz dana u dan nosim sa tom tugom. Udana sam i moj muž mi je moja najveća podrška i utijeha u svemu. Ako vas još nešto zanima samo pitajte...                                                                                                                                                          ...

Dobri Oče, stvoritelju svega,                                                                                                                              Ti si sve dobro uredio i blagoslovio muškarca i ženu da budu plodni i da naseljavaju zemlju i nebo.                 Zahvaljujemo ti na želji naših srdaca za djecom.                                                                                        Udijeli nam...