Naravno, odma sam trebala skupljati nalaze za kiretažu jer je beba bila 2tjedna mrtva u men, da ne dobijem sepsu.
Jako loše organizirano to, umisto da budemo doma i pokušavamo prebrodit to sve ja sam po cile dane letala od bolnice do bolnice rješavajući sve za kiretažu.
Krv su mi vadili 3 puta, na 2 različita mijesta, u 2 različita grada (za mene kojoj je teško naći venu to je bio stresan i bolan proces) nakon toga sam se trebala narucit kod anesteziologa na pregled (da me mogu uspavati tokom kiretaze) u 3 bolnicu, nakon toga sam trebala ići u rodilište naručit se za kiretažu, znači 4 bolnica.
Kad sam došla za naručit se rekli su mi da mi neko u bolnici treba napravit pregled odma mi je mučno bilo jer je čekaona bila puna trudnica i svugdi su se čuli otkucaji srca. Nakon 1h čekanja ispraznila se čekaona ostale smo ja i jedna trudnica koja je čekala određenog doktora, nakon 10min više nisam mogla izdžat počela sam plakat i skričat da li mene iko misli pregledat u ovoj bolnici i da ču ić ća. Skupilo se par doktora i jedna ljubazna doktorica me primila i potvrdila da srce ne kuca i da što prijem mora na kiretažu. (to je bio utorak u sridu je bio neki praznik a u četvrtak sam bila naručeno kod anesteziologa) i nakon pregleda otisla opet na onu hitnu iz prijašnih postova i naručila se na kiretažu u petak.
U četvrtak pridvečer sam imala obilno krvarenje, i da glupo od mene što nisam otišla na hitnu ali sam se bojala da me neće tit uspavat ako dođem tako kasno.
Dolazim ja u petak ujutro i primi me sestra ( ista ona štame je obrusila kad sam došla nakon krvarenja) i govori mi da nisam naručena i vrti knjigu i vidi da sam naručena tek sljedeći petak. tj njihova sestra me krivo upisala. Ja poludila počela plakat da oču da izvade dite iz mene da je već dugo u meni da sam krvarila da nemogu ja čekat sljedeći petak, oče li ga oni izvadit il ću ja sama. Rekla mi je da se smirim i da stanem u čekaonu da če učiniti šta je god u njezinoj moći (skroz druga sestra naspram one večeri, inače svi su imali loše iskustvo sa njom) i stvarno je sve napravila šta je u njezinoj moći i primili su me odma u bolnicu. Obukla sam onu tvrdu ružnu njihovu spavačicu i legla u hladni krevet i čekala. Prozvali su me opet za još jedan pregled na kojem su vidili da sam jako blizu sepsi i da što prije moram na kiretažu, iako nisam bila naručena prvu su me hitno operirali.
legla sam na hladni stol u operacijskoj sali dok me ta ista sestra pripremala za kiretažu (prebacivala nešto zeleno priko mene, navlačila mi na noge) ja neznam jel zbog straha il nečeg drugog ali meni je užasno bilo hladno i tresla sam se, čak sam joj u jednom trenutku rekla da me pokrije sa dekom dok se ne ugrijem. I tako dok me pripremala bila sam dole gola tj. digla je spavačicu skroz do grudi. Odjedanput je ušlo njih 10 unutra i svi oko mene.
Sestra od anesteziologa mi je išla stavit onu cijevčicu na ruku ali mi je toliko iskopala tu venu da je počela jako krv teč di sam ja počela plakat jer me užasno to bolilo, tako je na skroz drugo misto išla opet upost ali opet nije uspila i pitala je anesteziologa oče li vadit iglu na šta je on reka ne pa jedva si utrala i uzeo tu iglu i kopao sve dok nije uspio nači venu a ja sam plakala ko malo dite jer me to užasno bolilo, dan danas imam mali ožiljak i zaboli me na promijenu vrimena.
Nakon šta sam se probudila nisam osjetila nikakvu jaču bol samo prazninu u sebi, jednostavno sam se przna osjetila, čak nisam ni krvarila. Držali su me možda oko 5h zbog toga što sam bila kritično tj blizu sepse, ali sam ih počela izluđivat pa su me pustili. Prvo sam trebala nešto pojesti, dečko mi je trebao donijeti hranu mi svi naručili kifliće a sestra poludila da donesu pizzu, čevape, piletinu da šta će nam kiflić i vodu.
Slučajno il ne ja i mama smo na isti datum imale kiretažu ( ona zbog zdrastvenih problema ) samo druga godina.
Kiretaža mi je bila 3.11, a 4.11 godišnjica veze, 7 god.
Inače ovih slika se ne siječam da sam ih slikala, to su sve slikane pod anestezijom.
Mama anđela B👶❤
Jako loše organizirano to, umisto da budemo doma i pokušavamo prebrodit to sve ja sam po cile dane letala od bolnice do bolnice rješavajući sve za kiretažu.
Krv su mi vadili 3 puta, na 2 različita mijesta, u 2 različita grada (za mene kojoj je teško naći venu to je bio stresan i bolan proces) nakon toga sam se trebala narucit kod anesteziologa na pregled (da me mogu uspavati tokom kiretaze) u 3 bolnicu, nakon toga sam trebala ići u rodilište naručit se za kiretažu, znači 4 bolnica.
Kad sam došla za naručit se rekli su mi da mi neko u bolnici treba napravit pregled odma mi je mučno bilo jer je čekaona bila puna trudnica i svugdi su se čuli otkucaji srca. Nakon 1h čekanja ispraznila se čekaona ostale smo ja i jedna trudnica koja je čekala određenog doktora, nakon 10min više nisam mogla izdžat počela sam plakat i skričat da li mene iko misli pregledat u ovoj bolnici i da ču ić ća. Skupilo se par doktora i jedna ljubazna doktorica me primila i potvrdila da srce ne kuca i da što prijem mora na kiretažu. (to je bio utorak u sridu je bio neki praznik a u četvrtak sam bila naručeno kod anesteziologa) i nakon pregleda otisla opet na onu hitnu iz prijašnih postova i naručila se na kiretažu u petak.
U četvrtak pridvečer sam imala obilno krvarenje, i da glupo od mene što nisam otišla na hitnu ali sam se bojala da me neće tit uspavat ako dođem tako kasno.
Dolazim ja u petak ujutro i primi me sestra ( ista ona štame je obrusila kad sam došla nakon krvarenja) i govori mi da nisam naručena i vrti knjigu i vidi da sam naručena tek sljedeći petak. tj njihova sestra me krivo upisala. Ja poludila počela plakat da oču da izvade dite iz mene da je već dugo u meni da sam krvarila da nemogu ja čekat sljedeći petak, oče li ga oni izvadit il ću ja sama. Rekla mi je da se smirim i da stanem u čekaonu da če učiniti šta je god u njezinoj moći (skroz druga sestra naspram one večeri, inače svi su imali loše iskustvo sa njom) i stvarno je sve napravila šta je u njezinoj moći i primili su me odma u bolnicu. Obukla sam onu tvrdu ružnu njihovu spavačicu i legla u hladni krevet i čekala. Prozvali su me opet za još jedan pregled na kojem su vidili da sam jako blizu sepsi i da što prije moram na kiretažu, iako nisam bila naručena prvu su me hitno operirali.
legla sam na hladni stol u operacijskoj sali dok me ta ista sestra pripremala za kiretažu (prebacivala nešto zeleno priko mene, navlačila mi na noge) ja neznam jel zbog straha il nečeg drugog ali meni je užasno bilo hladno i tresla sam se, čak sam joj u jednom trenutku rekla da me pokrije sa dekom dok se ne ugrijem. I tako dok me pripremala bila sam dole gola tj. digla je spavačicu skroz do grudi. Odjedanput je ušlo njih 10 unutra i svi oko mene.
Sestra od anesteziologa mi je išla stavit onu cijevčicu na ruku ali mi je toliko iskopala tu venu da je počela jako krv teč di sam ja počela plakat jer me užasno to bolilo, tako je na skroz drugo misto išla opet upost ali opet nije uspila i pitala je anesteziologa oče li vadit iglu na šta je on reka ne pa jedva si utrala i uzeo tu iglu i kopao sve dok nije uspio nači venu a ja sam plakala ko malo dite jer me to užasno bolilo, dan danas imam mali ožiljak i zaboli me na promijenu vrimena.
Nakon šta sam se probudila nisam osjetila nikakvu jaču bol samo prazninu u sebi, jednostavno sam se przna osjetila, čak nisam ni krvarila. Držali su me možda oko 5h zbog toga što sam bila kritično tj blizu sepse, ali sam ih počela izluđivat pa su me pustili. Prvo sam trebala nešto pojesti, dečko mi je trebao donijeti hranu mi svi naručili kifliće a sestra poludila da donesu pizzu, čevape, piletinu da šta će nam kiflić i vodu.
Slučajno il ne ja i mama smo na isti datum imale kiretažu ( ona zbog zdrastvenih problema ) samo druga godina.
Kiretaža mi je bila 3.11, a 4.11 godišnjica veze, 7 god.
Inače ovih slika se ne siječam da sam ih slikala, to su sve slikane pod anestezijom.
Primjedbe
Objavi komentar